Antigona prepričana lektira koja se često nalazi na listama obavezne školske literature, predstavlja tragediju čuvenog grčkog dramatičara Sofokla, napisanu oko 442. godine pre nove ere. Ovo delo pripada tebanskom ciklusu Sofoklovih tragedija, koji obuhvata i drame „Kralj Edip“ i „Edip na Kolonu“. Radnja „Antigone“ smeštena je u Tebi i bavi se sukobom između božanskih zakona i ljudskih zakona, što čini srž moralne dileme u ovom delu. Centralni lik je Antigona, ćerka Edipa i Jokaste, koja svojom odlukom da poštuje zakone bogova izaziva sukob s Kreontom, kraljem Tebe i svojim stricem.
Delo: Antigona
Autor: Sofokle
Tema: Sukob između božanskih zakona i ljudskih zakona, moralne odgovornosti i političke vlasti.
Književni rod: Drama
Književna vrsta: Tragedija
Ideja: Nepokolebljiva vera u pravdu i moralnu odgovornost može dovesti do sukoba s autoritetima i tragičnih posledica, ali ostavlja snažnu poruku o važnosti poštovanja ljudskih i božanskih zakona.
Mesto radnje: Teba, pred kraljevskim dvorom i u okolini (grobnica, polja).
Vreme radnje: Mitološko doba (oko 442. godine pre nove ere).
Analiza Likova
1. Antigona
Glavna junakinja, hrabra i odlučna. Antigona je oličenje moralne snage i prkosa. Njena želja da pokopa brata Polinika, uprkos Kreontovoj zabrani, dolazi iz duboke vere u božanske zakone i poštovanja porodičnih vrednosti. Ona simbolizuje pojedinca koji se bori protiv nepravde i autoriteta, bez obzira na posledice.
- Karakteristike: Hrabrost, prkos, odanost porodici i božanskim zakonima. Odbacuje strah i poslušnost ljudskim zakonima.
- Simbol: Etika i pravednost, otpor tiraniji.
- Tragična sudbina: Njena smrt predstavlja moralnu pobedu, ali uz ogromnu cenu.
2. Kreont
Vladar Tebe i Antigonin stric. Kreont je oličenje autoritarne vlasti i ljudskih zakona. Njegova tvrdoglavost i slepa vera u vlast dovode do tragičnih posledica. Kroz njegov lik Sofokle pokazuje kako preterana ambicija i neprihvatanje saveta mogu voditi ka propasti.
- Karakteristike: Tvrdoglavost, autoritarnost, nesposobnost da prizna greške.
- Transformacija: Od sigurnog i moćnog vladara do slomljenog čoveka.
- Tragičan pad: Njegova tvrdoglavost vodi do gubitka svega što voli.
3. Ismena
Antigonina sestra, sušta suprotnost Antigoni. Ismena je plašljiva i povučena, te se pokorava Kreontovim zakonima iz straha. Ona simbolizuje ljude koji biraju sigurnost i poslušnost umesto borbe za pravdu.
- Karakteristike: Pasivna, pokorna i plašljiva. Za razliku od Antigone, izbegava sukobe.
- Simbol: Oportunizam i prilagođavanje vlasti.
4. Hemon
Kreontov sin i Antigonin verenik. Hemon je razuman mladić koji pokušava da pomiri očevu vlast i ljubav prema Antigoni. Njegov sukob s ocem dodatno naglašava tragičnost priče.
- Karakteristike: Mlad, strastven, razuman. Pokazuje hrabrost suočavajući se s ocem.
- Simbol: Ljubav i ljudska emocija, ali i nemoć protiv sudbine.
5. Teiresija
Slepi prorok koji upozorava Kreonta na posledice njegovih postupaka. Teiresija predstavlja glas razuma i volju bogova.
- Karakteristike: Prorok, glasnik bogova. Predstavlja mudrost i neumitnost sudbine.
- Uloga: Otkriva istinu Kreontu i daje poslednje upozorenje.
6. Evridika
Kreontova žena, koja se na kraju priče ubija iz bola za sinom Hemonom. Ona je sporedan, ali simboličan lik, čiji čin dodatno naglašava tragediju.
- Karakteristike: Kreontova žena, tiha i povučena, ali duboko povezana sa porodicom.
- Simbol: Ljudska patnja zbog tuđih grešaka.
Antigona Lektira – Prepričano Po Činovima
Prvi čin – Prolog
Antigona i njena sestra Ismena pojavljuju se pred kraljevskim dvorom u zoru. Antigona objašnjava sestri novu kraljevu zapovest: Eteoklo će biti sahranjen uz počasti, dok je Polinikovo telo ostavljeno na otvorenom da ga ptice i psi rastrgnu. Za svakoga ko pokuša da ga sahrani, predviđena je kazna kamenovanjem. Antigona, vođena ljubavlju prema bratu i verom u božanske zakone, odlučuje da prekrši Kreontovu zabranu. Ismena, uplašena zbog porodične prošlosti i kraljevske moći, odbija da pomogne sestri. Antigona, ogorčena Ismeninom pokornošću, odlučuje da sama izvrši svoju dužnost.
Hor, kroz svoju prvu pesmu, peva o strašnom ratu koji je opustošio Tebu i veliča pobedu Tebanaca, ali i podseća na sudbinu dva brata.
Drugi čin
Kreont ulazi sa savetnicima i proglašava svoju naredbu o zabrani sahrane Polinika, uz objašnjenje da izdajnici ne zaslužuju počasti. Stražar ubrzo donosi uznemirujuće vesti: neko je tokom noći obavio pogrebni obred nad Polinikovim telom. Kreont postaje besan i sumnja da su pobunjenici podmitili stražare. Optužuje stražare za nemar i naređuje im da pronađu krivca, preteći im kaznom.
Hor zatim peva o ljudskoj snazi, veličajući ljudsku mudrost i domišljatost, ali podseća na nemoć čoveka pred sudbinom i smrću.
Treći čin
Stražari dovode Antigonu, koju su uhvatili dok je drugi put obavljala obred sahrane. Pred Kreontom, Antigona priznaje svoj čin i otvoreno izjavljuje da se pokorila božanskim zakonima, koji su za nju važniji od ljudskih. Kreont je optužuje za neposlušnost i oholost. Ismena dolazi i pokušava da preuzme deo krivice, ali Antigona je odbija, nazivajući je kukavicom. Kreont, osramoćen Antigoninim prkosom, odlučuje da kazni obe sestre smrću. Međutim, ubrzo menja odluku – Ismena će biti pošteđena, dok će Antigona biti živa zazidana u kamenu grobnicu.
Hor peva o ukletom Labdakovom rodu, podsećajući na prokletstvo koje prati Antigoninu porodicu.
Četvrti čin
Hemon, Kreontov sin i Antigonin verenik, dolazi da razgovara sa ocem. Na početku, on deluje smireno i pokorno, ali ubrzo počinje da brani Antigonu, navodeći da je narod na njenoj strani i da je njen postupak častan. Hemon upozorava oca da prava moć leži u mudrosti i fleksibilnosti. Kreont odbija da popusti, nazivajući sina mladićem zaslepljenim ljubavlju. Hemon ljutito odlazi, preteći da više neće podržavati očeve odluke. Kreont ostaje pri svojoj odluci da Antigonu živu zazida u grobnicu.
Hor peva o Erosu, ljubavi koja donosi sukobe i razdor među ljudima.
Peti čin
Antigona se priprema za smrt, pevajući tužaljku o svom tragičnom životu. Govori o svojoj sudbini, nesposobna da pronađe pravdu ni među ljudima ni kod bogova. Dok je odvode, hor saoseća s njom, prepoznajući njenu hrabrost, ali i nemoć pred nepopustljivom sudbinom.
Prorok Tiresija dolazi kod Kreonta i upozorava ga na posledice njegovih odluka. Govori mu da su bogovi uvređeni time što Polinik nije sahranjen i što je Antigona osuđena na nepravednu smrt. Tiresija proriče da će Kreont izgubiti ono što mu je najdraže ukoliko ne ispravi svoje greške. Uplašen Tiresijinim rečima, Kreont konačno odlučuje da sahrani Polinika i oslobodi Antigonu.
Šesti čin
Kreont ide da obavi Tiresijin savet, ali stiže prekasno. Prvo sahranjuje Polinika, a zatim odlazi do Antigonine grobnice. Tamo pronalazi Antigonu kako visi obešena. Pored nje, Hemon oplakuje njenu smrt. Kada ugleda oca, Hemon pokušava da ga napadne, ali na kraju probada sebe mačem i umire pored Antigoninog tela.
Sedmi čin – Ekzoda
Glasnik donosi vest o Hemonovoj smrti Kreontovoj ženi, Euridiki. Slomljena tugom, Euridika se povlači u dvor i oduzima sebi život, proklinjući Kreonta. Kreont se vraća u Tebu sa mrtvim sinom i saznaje za smrt svoje žene. Shvata da su njegove odluke dovele do uništenja njegove porodice. Na kraju, slomljen i sam, moli bogove da mu oduzmu život, ali njegova kazna je da ostane živ i pati zbog svoje tvrdoglavosti i grešaka.
Hor zaključuje tragediju porukom da je mudrost najveća vrlina i da su ponos i tvrdoglavost najveći ljudski poroci.
Pročitajte još: Hamlet Prepričana Lektira
Citati Antigona
- Po strani stojeć ja, odasvud čujem glas, da devojku tu žali čitav narod naš, jer ona, od svih žena najčistiji cvet, za dičan mora osramoćena mret. – Hemon
- A ja za ljubav samo na taj dođoh svet. – Antigona
- Čovek najviše onakav vredi, što je svakog znanja pun. – Hemon
- Ne voli niko glasnika loših vesti. – Stražar
- Tvrdoglavost je isto što i bezumlje. – Tiresija
- Da umreti moram, to dabome dobro znam, sve i bez tebe. Ali pre reda mreti za korist smatram svoju i za blagodat. – Antigona
- Za ljubav, ne za mržnju, ja sam rođena! – Antigona
- Za nemogućim ne valja težiti. – Ismena
Zaključak
Antigona, Sofokleovo remek-delo, predstavlja bezvremenu priču o sukobu između unutrašnje savesti i spoljašnjih zakona. Glavni likovi, duboko ukorenjeni u moralnim dilemama, simbolizuju večitu borbu između pravde i moći.
Sofokle majstorski osvetljava ljudske vrline i mane, postavljajući pitanja koja ostaju aktuelna kroz vekove: šta je pravedno, a šta zakonito? Antigonina hrabrost i nepokolebljivost naspram Kreontove stroge odanosti zakonu stvaraju dinamičan sukob koji ne prestaje da inspiriše čitaoce i publiku širom sveta.
Ova drama je, bez sumnje, jedno od onih dela koja nas podsećaju na suštinsku važnost preispitivanja vlastitih odluka i odgovornosti prema društvu i samima sebi. Vredi proćitati!
Reference: